Sveti Ratnici

...Vratili se gladni i bolesni, zarazeni svakakim bolestinama, obogaljeni, bez udova i cinova. Za njima je ostajao samo pogan i smrad kao za ogromnom lesinom. Otisli su da opet negde tamo sklapaju nove saveze i nekoga brane predvodjeni generalima i lajtantima sa smesno usukanim brkovima koji su govorili kao nevesti cirkuzanti: rasume, ne rasume, tobro, frisko, niht frisko, fisoko... Za sobom su ostavljali spijune i zbire koji su se potucali po poljima govoreci kako su "iskupili jedinica, iskupili bruder ili fater." Trazili su toboze put za Esterajh i Viena, a u stvari radili su neke druge sumnjive poslove. Ponekad bi i njih, kad su uleteli u ruke odmetnika i hajduka, Morava odnela precim putem, ali sada ne u pravcu Esterajha i Viene, nego mnogo dalje, put Orsava i Vidina. Izvestaje o njima podnosili su jedni drugima samo vodenicari, skelari, ribokradice i korpari. I tu se njihova knjiga zatvarala. A Morava je jednako tekla, ne mareci za njihove cinove i lampaze, za njihove fater i bruder...