Slobodan Maldini - Sasvim Obicna Prica

Proteklih desetak godina citam na internetu i slusam od mladjih kolega razlicite informacije o arhitekturi osamde?setih, posebno o onome sto je radila grupa MEC kojoj sam tada pripadao. Posle protoka nekoliko decenija, shvatio sam da danas postoje neki novi "istoricari arhi?tekture" u Srbiji koji uzimaju pravo i smatraju se kompe?tentnim da arbitriraju u istoriji nase arhitekture, pa cak i da menjaju njene tokove. Tako, na primer, postoji teorija da nije postojala samo jedna grupa MEC, vec dve, a mozda i tri. Neki arhitekti, verovat?no racunajuci na zaborav nase sredine, sami sebe svrsta?vaju u okrilje grupe MEC, predstavljajuci se za avangardu nase postmoderne. Mozda me ovakve iskrivljene teorije ne bi mnogo zanimale, medjutim, vremenom sam shvatio da kada su takve neistine vise puta konstantno ponovlje?ne tokom duzeg vremenskog perioda, postepeno, niko?me vise nije bitno da li su to istorijske cinjenice ili plod necije maste. Pogotovo, kada ovakve neistine poticu od ljudi za koje postoji pretpostavka da su autoritarni i "ne-prikosnoveni" istoricari. U tom slucaju, tesko je odbraniti istinu. Zbog toga sam 2015. godine konkurisao kod svih najznacajnijih srpskih institucija u kulturi za organizaciju izlozbe pod naslovom: Slobodan Maldini, "Grupa M.E.C. 1980-2015, kriticka retrospektiva". U medjuvremenu, 2016. godine sam odlucio da povo?dom Salona arhitekture u Muzeju primenjene umetno?sti u Beogradu priredim razgovor na temu "Slucaj grupe MEC." Na razgovor sam pozvao nase poznate istoricare umetnosti: Biljanu Tomic, Ljiljanu Blagojevic, Zorana Lazovica, Miska Suvakovica i dvojicu predstavnika gru?pe MEC: Mustafu Musica i Stevana Zutica. U razgovoru su tada ucestvovali i bili prisutni mnogi nasi poznati arhitekti, medju kojima i: Predrag Ristic, Milos R. Perovic, Milan Lojanica, Bojan Kovacevic. Tom prilikom, svi smo iskazali svoje stavove o vremenu zacetaka postmoderne arhitekture u Srbiji, posebno o radu i doprinosu razvoju srpske arhitekture koji je nacinila grupa MEC. Medjutim, i nakon ovog razgovora neki medju prisutnima su ostali skeptici u svom stavu o radu i uticaju grupe MEC. 2017. godine Ministarstvo kulture je odobrilo budzet za organizovanje izlozbe grupe MEC u Muzeju savre?mene umetnosti u Beogradu. Medjutim, buduci da sam ja, kao autor ove izlozbe ujedno i clan grupe MEC, a da izlozba u nazivu ima opis "kriticka retrospektiva", pretpostavljeno je da ja ne mogu da budem kritican u istorijskom predstavljanju dela grupe MEC. Zbog toga, sam za kustosa izlozbe predlozio Biljanu Tomic, istoricara umetnosti, dugogodisnjeg prijatelja, saradnika i kustosa na najnacajnijim izlozbama grupe. Nazalost, tim sam se odrekao svog vec pripremljenog teksta za stampanje u monografiji povodom izlozbe. Ali, radostan sam zbog cinjenice da je tekst o grupi MEC priredila Biljana Tomic. Prema zajednickom konceptu, izlozbu je trebalo da prati monografija grupe MEC. Za ovu monografiju tekstove su priredili: kustoskinja Biljana Tomic, slovenacki arhitekta Jurij Kobe, hrvatski arhitekta Nikola Polak, beogradski doajen arhitekture Milan Lojanica. Sadrzaj knjige cine pet automonografija clanova grupe MEC: Marjana Cehovina, Mustafe Musica, Dejana Ecimovica, Stevana Zutica i Slobodana Maldinija. Medjutim, nakon izrade sadrzaja, doslo je do promene koncepcije knjige. Monografija je pretvorena u zbornik tekstova kriticara, a automonografije ucesnika izlozbe su postale suvisne. Ove koncepcijske promene pratila su brojna neslaganja medju ucesnicima projekta - clanovima grupe MEC, kustoskinje i predstavnika Muzeja savremene umetnosti. Novonastala situacija dovela je do odlaganja projekta. U tim okolnostima, odlucio sam da samostalno objavim svoj automonografski deo koji sam prethodno namenio za objavljivanje u zajednickoj monografiji grupe MEC. Ova knjiga je rezultat te odluke.